Evropska komisija je usvojila prvu listu od 13 strateških projekata o strateškim sirovinama koje se nalaze van EU, uključujući prekomorske zemlje i teritorije. Strateški projekti će diverzifikovati izvore snabdjevanja EU i povećati ekonomsku sigurnost. Istovremeno, projekti su osmiljeni tako da podstaknu stvaranje dodatne vrednosti u samim trećim zemljama.
Prema zvaničnom saopštenju EK od 04.06.2025.godine, ova inicijativa dopunjuje listu od 47 strateških projekata u EU, usvojenu 25. marta 2025. Ukupno gledano, svih 60 strateških projekata će doprinijeti konkurentnosti industrije EU, posebno u sektorima kao što su elektromobilnost, obnovljivi izvori energije, odbrana i vazduhoplovstvo. Ti projekti predstavljaju prve rezultate sprovođenja Zakona o kritičnim sirovinama koji je stupio na snagu u maju 2024.godine
Među 13 strateških projekata je i “Projekat Jadar” u susjednoj Republici Srbiji, sa još šest koji se nalaze u Kanadi, Grenlandu, Kazahstanu, Norveškoj, Ukrajini i Zambiji, sa kojima EU ima strateško partnerstvo u oblasti vrednosnih lanaca sirovina. Dva se nalaze u prekomorskoj zemlji ili teritoriji – Grenlandu i Novoj Kaledoniji, a preostali se nalaze u Brazilu, Madagaskaru, Malaviju, Južnoj Africi i Ujedinjenom Kraljevstvu.
Deset od ovih strateških projekata se tiču strateških sirovina neophodnih za električna vozila, baterije i skladištenje baterija, poput litijuma, nikla, kobalta, mangana i grafita. Dva strateška projekta obuhvataju ekstrakciju retkih zemnih elemenata, koji igraju ključnu ulogu u proizvodnji visokoperformansnih magneta, koji se koriste u vetroturbinama ili elektromotorima za tehnologije obnovljivih izvora energije i elektromobilnost. U kombinaciji sa tri strateška projekta u EU koja pokrivaju preradu retkih ruda, ovi dodatni strateški projekti će moći da povećaju bezbjednost snabdjevanja rijetkim elementima u EU. Strateški projekti takođe obuhvataju bakar, koji se koristi od elektroenergetske mreže do mikroelektronike, volfram i bor, koji se koriste u automobilskoj industriji, sektoru obnovljivih izvora energije, vazduhoplovstvu i odbrani.
Odabrane strateške projekte su procjenili nezavisni stručnjaci kako bi se osiguralo da ispunjavaju kriterijume utvrđene Zakonom o kritičnim sirovinama, posebno u pogledu ekoloških, socijalnih i upravljačkih standarda, kao i tehničke izvodljivosti. Pored toga, navodi se u informaciji EK, projekti moraju da budu obostrano korisni i da donose korist i Evropskoj uniji i trećim zemljama. Projekti su morali da pokažu izglede za doprinos bezbednosti snabdevanja EU, na primer kroz zaključivanje sporazuma o otkupu sa evropskim industrijama nafte i gasa.
Odabrani strateški projekti će imati koristi od koordinisane podrške Komisije, država članica i finansijskih institucija u vidu olakšavanja pristupa finansiranju i kontakata sa relevantnim kupcima. Procjenjuje se da je za početak rada 13 strateških projekata van EU potrebno ukupno kapitalno ulaganje od 5,5 milijardi evra.
Komisija će takođe ojačati saradnju sa pomenutim trećim zemljama kako bi se osigurao razvoj tih projekata, posebno kroz strateška partnerstva koja su već zaključena sa nekim od ovih zemalja o lancima vrednosti sirovina.
Zakon o kritičnim sirovinama je stupio na snagu 23. maja 2024. Komisija je istog dana objavila poziv za podnošenje predloga za priznavanje projekata kao strateških projekata sa krajnjim rokom 22. avgusta 2024. Prijave koje su smatrane kompletnim procenila je Komisija uz podršku spoljnih stručnjaka kako bi proverila da li projekti ispunjavaju relevantne kriterijume. Na osnovu ove procene Komisija je identifikovala listu projekata za ekstrakciju, preradu, reciklažu ili zamenu strateških sirovina. Komisija se konsultovala sa Odborom za kritične sirovine, kog čine države članice, i Evropskim parlamentom kao posmatračem, kako bi razmatrala i usvojila mišljenje o listi strateških projekata 20. februara 2025. i 12. marta 2025. Komisija je usvojila odluku o prvoj listi strateških projekata u EU 25. marta 2025.
