Poglavlje 32 – Finansijska kontrola iz Upitnika EU značajnim dijelom se odnosi na uspostavljanje i razvoj sistema internih finansijskih kontrola u Bosni i Hercegovini i sadrži četiri glavne oblasti na koje se odnosi politika, a to su javna interna finansijska kontrola, eksterna revizija, zaštita finansijskih interesa EU i zaštita eura od falsifikovanja. Za platformu EU Resurs o trenutnoj situaciji kada je u pitanju ta tema smo razgovarali sa Izvršnim direktorom Centra za istraživanja i studije – GEA Markom Martićem.

Uzimajući u obzir da se Centar za istraživanja i studije – GEA profilisao kao važan faktor u procesu razvoja javnih politika i donošenju odluka u oblasti rada i zapošljavanja u Bosni I Hercegovini, šire i finansijske kontrole, kako ocjenjujete trenutno stanje u BiH u kontekstu usklađenosti fiskalno odgovorne politike u javnim institucijama, zasnovane na principima pravednosti, racionalnosti i transparentnosti, sa standardima EU u toj oblasti?

BiH se suočava s ozbiljnim izazovima u usklađivanju fiskalne politike sa standardima EU. Političke prepreke, nedostatak transparentnosti u javnim institucijama i nedovoljna primjena fiskalnih pravila otežavaju usklađivanje s principima pravednosti, racionalnosti i transparentnosti. Iako postoje određeni pomaci u smislu neophodnog usklađivanja normativnog okvira, kao primjer navodimo donošenje Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma tokom prošle godine, ne može se reći da postoji istinska opredijeljenost za napredak u pregovaračkom procesu uključujući i Poglavlje 32 – Finansijska kontrola.

Koji su po Vama ključni problemi i izazovi kada je u pitanju segment Finansijske kontrola u BiH i usklađivanje propisa na putu ka EU integracijama?

Finansijska kontrola, kao Poglavlje 32 u procesu pristupanja Evropskoj uniji, ima za cilj stvaranje efikasnog sistema unutrašnje finansijske kontrole u javnom sektoru, eksterne revizije i zaštite finansijskih interesa EU u Bosni i Hercegovini. Dakle, radi se o poglavlju koje je ključno za osiguravanje transparentnosti, odgovornosti i efikasne borbe protiv korupcije.  U tom smislu pred Bosnom i Hercegovinom je vrlo izazovan zadatak da uskladi svoj regulatornih okvir sa pravnom stečevinom EU, izgradi administrativne/institucionalne kapacitete i uspostavi potrebne mehanizme i prakse djelovanja,  naročito u tri specifične oblasti a to su: sistem javne interne finansijske kontrole, nezavisnost i rad javnih službi za reviziju, te izgradnja efikasnog sistema za prevenciju, otkrivanje i suzbijanje prevara i korupcije koje mogu ugroziti budžet Evropske unije.

GEA – Centar za istraživanja i studije upravo radi na dubinskom istraživanju koje treba da pruži detaljniji snimak stanja kada je u pitanju usklađenost regulatornog okvira i pomogne u pripremi Mape puta za prevladavanje izazova u sve tri navedene oblasti

U kojoj mjeri su nadležne institucije u BiH, po Vašem mišljenju, informisane o značaju usklađivanja propisa i njihovog sprovođenja u prioritetima iz Poglavlja 32, da li smatrate da organizacije civilnog društva mogu značajnije doprinijeti njihovoj, kao i informisanosti javnosti u tom pogledu?

Informisanost institucija o značaju usklađivanja propisa i standarda u okviru Poglavlja 32 postoji, možda ne u potpunosti i o svim detaljima. Za domaće su institucije iskustva susjednih zemalja, a pogotovo Hrvatske koja je završila kompletan pregovarački postupak, vrijedan izvor informacija i znanja o tome šta su zahtjevi u okviru Poglavlja 32 i kako treba da se ispune. Kada je u pitanju informisanost javnosti, tu organizacije civilnog društvo mogu i trebaju odigrati ključnu ulogu kroz zagovaranje transparentnosti, organizovanje edukacija i podsjećanja relevantnih institucija na zadatke i obaveze iz pregovaračkog postupka.

Da li političke okolnosti utiču ili mogu uticati na ispunjenje odredbi iz Poglavlja 32 – Finansijska kontrola u procesu ispunjavanja uslova za BiH u procesu evrounijskih integracija?

Bez ikakve dilemepolitička nestabilnost u BiH značajno utiče na sprovođenje reformi iz Poglavlja 32. Česte blokade rada institucija, razlike u političkim prioritetima entiteta i nedovoljna volja za suštinskim promjenama usporavaju proces evropskih integracija.

Da li u BiH, po Vašim saznanjima, osim Gradske uprave Gradiška, postoje lokalne zajednice čije lokalne uprave omogućavaju građanima učešće u budžetiranju putem digitalne platforme?

Rezultati istraživanja o budžetskoj transparentnosti na nivou JLS, koje je GEА sprovela krajem prošle godine, govore o tome da u BiH postoji grupa od dvadesetak vrlo naprednih opština i gradova kada je u pitanju dostupnost informacija o budžetskim procesima i uključivanja javnosti. Radi se o jedinicama lokalne samouprave koje djeluju proaktivno i koriste savremena tehnološka rješenja kako bi svojim građanima približile informacije o tome kako upravljaju javnim sredstvima, a u tu grupu gradova svakako spada i Gradiška koja je tokom prošle godine inicirala postupak uvođenje digitalne platforme za participativno budžetiranje. Međutim, ono što zabrinjava je da više od polovine svih JLS u BiH (ukupno 143, od toga 79 FBiH i 64 iz RS) sa vrlo niskim stepenom budžetske transparentnosti, daleko ispod potrebnog minimuma, a da značajan broj njih ne poštuje ni propise vezano za objavu budžetskih dokumenata i informacija relevantnih za sam budžetski proces.

Kako u oblasti finansijskog nadzora procjenjujete stepen digitalizacije lokalnih uprava u BiH, entiteta i Brčko distrikta, kao i BiH u cjelini?

Digitalizacija javne uprave je nešto na čemu se radi već određeni vremenski period i u skladu s tim se može govoriti o različitim fazama razvoja i primjene digitalnih alata u zavisnosti od nivoa vlasti i specifičnog područja primjene. Generalno, može se reći da BiH još uvijek zaostaje za evropskim standardima kada je u pitanju digitalizacija, primjena savremenih IT rješenja, vještačke inteligencije i sl. U kontekstu finansijske kontrole posebno treba ukazati na brojne mogućnosti koje digitalizacija nudi u smislu podizanja transparentnost javnih nabavki, kroz objavljivanje podataka u otvorenim formatima i interoperabilnost sistema, primjenu blockchain i AI sistema u javnim nabavkama, podizanju sigurnosti, analizi rizika i otkrivanju neregularnosti. Upravo zbog toga GEA planira da u narednom periodu dodatno promoviše javni dijalog o ovoj temi kroz seriju aktivnosti (okruglih stolova, tematskih sastanaka, prezentacija, istraživačkih radova i sl.)

Koje su, u najkraćem, glavne prepreke u procedurama javnog budžetiranja u BiH, odnosno u budžetskoj transparentnosti jedinica lokalne samouprave u BiH (Vaše istraživanje u 2024.godini)?

Na osnovu rezultata istraživanja „Budžetska transparentnost jedinica lokalne samouprave u Bosni i Hercegovini“ koje je sprovedeno prošle godine i kojim su bile obuhvaćene sve JLS u BiH, utvrđeno je da ne postoji velike prepreke u procedurama već potreba za insistiranjem na potpunoj i dosljednoj primjeni propisa vezano za objavu budžetskih dokumenata i informacija relevantnih za sam budžetski proces. To podrazumijeva i aktiviranje mehanizama kontrole i sankcija u situacijama kada se ne poštuju propisi vezani za objavu budžetskih dokumenata i drugih informacija relevantnih za sam budžetski proces.