Bosna i Hercegovina je 2006.godine usvojila  Zakon o zaštiti prava potrošača na nivou države, a isti zakon je usvojen 2011.god. na nivou entiteta Republike Srpske, kao zaseban zakon. Usvajanjem entitetskog zakona, potrošači koji žive na teritoriji entiteta Republike Srpske formalno su dobili dvostruku zaštitu prava proisteklih zakonom o zaštiti prava potrošača.

Sa ta dva zakona situacija sa zaštitom potrošača u Bosni i Hercegovini je sa velikim brojem izazova, ali ima i određenih napredaka, sa potrebom i prostorom za poboljšanja. Jer, u BiH je zakonska zaštita potrošača regulisana na nivou države, ali i na entitetskom nivou, što na neki način izaziva konfuziju i nedostatak dosljedne primjene prava.

O aktuelnom trenutkom kada je u pitanju zaštita potrošača u BiH, radu udruženjima koje se bave tom temom, kao i položaju BiH kada je u pitanju pristupanje EU, razgovarali smo sa izvršnom direktoricom Udruženja za Zaštitu potrošača “DON” Prijedor Murisom Marić.

Kako ocjenjujete trenutno stanje sa zaštitom potrošača u BiH, koliko je aktivnih i kako su teritorijalno raspoređena?

„Iako postoje zakoni koji štite potrošače, mnogi građani nisu dovoljno informisani o svojim pravima. Takođe, mnogo je onih koji nisu u potpunosti upoznati sa mehanizmima zaštite, kao što su mogućnosti reklamacije, prijave nadležnim inspekcijskim tijelima ili tužbe. Neusklađenost sa EU standardima je primjetna, jer BiH još uvijek nije u potpunosti uskladila zakonodavni okvir zaštite potrošača sa evropskim zakonodavstvom u oblasti zaštite potrošača, iako postoje određeni pomaci koji su više izraženi u jednom entitetu (RS). Implementacija direktiva EU u domenu zaštite potrošača je sporija nego što bi trebalo, što uslovljava nedovoljnu efikasnost u zaštiti interesa potrošača“, stav je Marić na ovu temu.

Implementacija oba zakona vezana je za rad institucija, odnosno Ministarstva trgovine FBiH i Ministarstva trgovine i turizma RS i udruženja potrošača, te u oba entiteta prema evidenciji Ministarstava za trgovinu djeluje 17 Udruženja, od kojih je u RS deset i u FbiH sedam.  Međutim, broj udruženja u BiH nije veliki, a njihove kapacitete i resursi često nisu dovoljni da bi ostvarili širok uticaj. Ova udruženja se suočavaju sa problemima poput nedostatka finansijskih sredstava, slabom institucionalnom podrškom i ograničenim pristupom informacijama. Danas se problemima potrošača i zaštitom u skladu sa zakonom, bavi aktivno tek nekoliko udruženja, dok ostala udruženja zbog finansija, nedostatka kadrova, institucionalne podrške ili prostora, više ne djeluju u punom kapacitetu kao što je to bilo u prvim godinama nakon usvajanja zakona“.

Kada su u pitanju EU integracije, kako ocjenjujete spremnost i mogućnosti udruženja koje se bave problematikom zaštite potrošača da daju svoj doprinos realizaciji poglavlja 28 (Zaštita potrošača i zdravlje), kada je u pitanju učešće civilnog sektora, konkretno OCD?

„Udruženja potrošača, iako su na evidenciji resornih Ministarstava za trgovinu, koja bi trebali da finansiraju rad udruženja, u najvećoj mjeri su prepuštena sama sebi i iznalaženju mogućnosti za finansiranje, obezbjeđenje kadrova i prostor. Kada je riječ o EU integracijama i konkretno o Poglavlju 28. (Zaštita potrošača i zdravlje), spremnost i kapacitet udruženja koja se bave zaštitom potrošača u Bosni i Hercegovini  da doprinesu realizaciji ovog poglavlja mogu se ocijeniti kao prilično izazovni, ali i sa mogućnostima za napredak, uz učešće civilnog sektora, odnosno organizacija civilnog društva (OCD).

Udruženja koja se bave zaštitom potrošača u BiH imaju važnu ulogu u procesu usklađivanja sa EU standardima i zakonodavstvom, ali postoje određeni izazovi u pogledu njihove spremnosti i kapaciteta. Iako su udruženja potrošača već angažovana na pružanju informacija, pravnoj pomoći, i zagovaranju prava potrošača, mnoge organizacije nemaju dovoljno stručnih resursa i kapaciteta da aktivno učestvuju u svim fazama implementacije i usklađivanja sa EU regulativama. To uključuje potrebu za dodatnim obrazovanjem o EU zakonodavstvu, kao i o specifičnostima primjene evropskih standarda u kontekstu BiH.

Udruženja potrošača mogu i trebaju učestvovati u javnim konsultacijama i procesima izrade zakona i politika, ali je njihova aktivnost u ovom pogledu limitirana. Pored toga, nedostatak institucionalne podrške i saradnje sa vlastima smanjuje njihov uticaj na oblikovanje politika koje se odnose na zaštitu potrošača. Udruženja potrošača se često suočavaju sa problemima u vezi sa nedostatkom institucionalne podrške i međusobne koordinacije između različitih nivoa vlasti (država, entiteti, gradovi/opštine). U procesu pristupanja EU, efikasniji dijalog između vladinog i nevladinog sektora bi mogao doprinijeti boljoj realizaciji prava potrošača i zdravlja u BiH.

Sam rad, razvoj i angažman udruženja u entitetima je na različitom nivou. Spremnost određenog broja udruženja potrošača i drugih OCD da doprinesu realizaciji Poglavlja 28. u procesu EU integracija BiH je moguća i prisutna, ali  je važno naglasiti da se udruženja suočavaju sa izazovima, prvenstveno u smislu kapaciteta, resursa i efikasnosti saradnje sa vlastima. Uključivanje civilnog sektora je ključno, ali mora se ojačati kroz dodatnu obuku, poboljšanje resursa i stvaranje boljih mehanizama za međusobnu saradnju. Sa većim ulaganjima u kapacitete OCD i boljom institucionalnom podrškom, udruženja potrošača i civilni sektor mogu imati značajan uticaj na postizanje boljih standarda zaštite potrošača u BiH i usklađivanje sa EU normama“.

Kakva su Vaša predviđanja u otvaranju poglavlja 28 kada je u pitanju BiH, što se tiče vremenskih okvira, kao i učešća aktera, ne samo OCD, već i DEI i drugih?

„Poglavlje 28. koje se odnosi na zaštitu potrošača i zdravlje predstavlja jedan od ključnih segmenata Evropske unije za zemlju kandidata poput Bosne i Hercegovine. Iako je važno za BiH da uskladi svoje zakonodavstvo sa EU standardima, predviđanja u vezi sa otvaranjem ovog poglavlja i vremenskim okvirima zavise od nekoliko faktora. Uz to, učešće različitih aktera, uključujući udruženja potrošača, organizacije civilnog društva, Direkciju za evropske integracije, kao i druge državne i međunarodne institucije, imaju ključnu ulogu u ovom procesu.

Iako precizni datumi nisu uvijek predvidivi, otvaranje Poglavlja 28. može se očekivati u narednih 2 do 4 godine, pod uslovom da BiH postigne značajan napredak u usklađivanju sa EU standardima, implementaciji zakonodavstva i jačanju institucija koje se bave zaštitom potrošača i zdravlja. Učešće udruženja, OCD, DEI, vladinih institucija i međunarodnih partnera biće ključno za uspješan proces. Udruženja imaju važnu ulogu u monitoringu i zagovaranju prava potrošača, dok će DEI i vladine institucije biti odgovorne za usmjeravanje i koordinaciju aktivnosti sa EU zakonodavstvom“.